E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 80

mnoge učitelje da osveste narod, ali svi su
zloupotrebljeni i njihova učenja su upola skrivena“.
„Čime se bavite, postoji li kod vas novac?”
„Naravno. Nas dvoje smo poljoprivrednici, jedna od
onih dole njiva je naša. Ovde novac nije prljav i krvavo
stečen. Svi rade što vole, postoje i ljudi koji poseduju
fabrike i velike kompanije, ali oni su prijatelji drugima koji
rade za njih. Ovde je sve obrnuto, sve dobro, razumeš li?”
Sarine oči poprimile su tužan sjaj. Ovakvo saznanje
tužno je, žalosno. Zbog toga je naš svet onakav, zaključila
je u sebi.
„Sada mi je jasno, zašto se u našem svetu vodi večna
borba između dobra i zla. Mi smo pola-pola.”
„Da, i nećete nestati, neće postojati taj smak sveta,
već morate napredovati duhovno“ - saosećajno je odgovorio Etan. Tvoje je da odlučiš, hoćeš li nam se pridružiti
ili ćeš pokupiti iskustva i vratiti se.”
„Ja... moram da se vratim. Postoji osoba, na koju
čekam... već dugo. Da nije njega, naravno da bih ostala.”
„U redu, jasno nam je. I vi osećate ljubav, to je jače od
svega. Mi smo ti na raspolaganju, tu smo za tebe. Ako
hoćeš da obilaziš planinu ali i dalje da ideš, uvek ćeš biti
bezbedna. Daćemo ti novce ako nameravaš putovati.”
„Zvučni privlačno, nije da ne želim. Pokušaću da
hodam, što više. Važno mi je da znam gde je kapija.
Jednom ću sve ovo zapisati. Samo me brine ako me budu
tražili, vodiću se kao nestala. Nisam ni kuću zaključala...”
„Ako ovde provedeš samo šest dana, nećeš se voditi
kao nestala, samo ćeš zaspati pod ovim istim drvetom, i
80