E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 78

ne idu dalje, da ne vide da postoji svet drugačiji od
njihovog. I nisu samo ovo dvoje postojali, već i mnogo
drugih, bez duše. Bili su goli, izgubljeni, bez ikakvog smisla za život. Onda se naš pravi tvorac, dobri bog sažalio na
ta stvorenja. Moćan bez kraja, udahnuo je u njih deo
sebe i postali su svesni ljudi. Tako ojačani duhom, pobegli
su iz tog zlatnog kaveza, i hodali zemljom izgubljeni,
množili se, pravili prve kuće, obrađivali zemlju. Naišli su
na rasu prvih ljudi, čija je civilizacija uveliko cvetala, neka
plemena su se stopila, zaljubljivali su se muškarci i žene,
pa su izrodili i treću rasu, koja je dvojna rasa, ova vaša. „
„A otkud vi i ovaj svet, ako je sve postalo jedno?”
„Bogu iz prvog Postanja nije se svidelo što se krv tako
brzo pomešala. Imao je plan da one koje j