E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 77

čovečanstva, dešavalo se da odavde dobrovoljci odlaze
tamo. Da pomognu kada je najteže.”
„Da li je i Isus odavde?!”
„Ne, mada bi ti sigurno volela da ga vidiš. On je u svetu
koji uopšte nije na planeti. Njega ćeš videti kada završiš
sa ovozemaljskim životom.” - odogovorila je Nira.
„Dobro... Ne, nije dobro. Glava mi je puna, ništa ne
razumem. Hoćete reći, da je ono prvo Postanje, u stvari,
pravo, ovo vaše?”
„Jeste. Lepo ti piše da je naš Otac stvorio zemlju, nebo,
sunce i mesec, vodu, vazduh, biljke i životinje. A šestoga
dana ljude. Životinjama je dato da se hrane travom, a
ljudima plodovima zemaljskim. I mi ovde tako živimo.
Nemoj se uplašiti ako vidiš da nam je zmija legla na
krevet ili da je lav na putu, zajedno sa pticama i srnama“.
„I sedmoga dana se odmorio... I bi dobro i Bog bi
zadovoljan” - razočaranim tonom glasa ponavljala je Sara
citat iz Biblije.
„I to je to. Više ništa nema o svetu koji je stvoren.
Odjednom nastupa tvorac Adama i Eve, kao i vrta zvanog
Raj. Ispred vrta njegovi čuvari, neka vrsta nižih anđela,
stajali su sa vatrenim mačevima, da ovo dvoje ne
pobegnu.”
„Ko je on?”
„Niže božanstvo, ljubomorno, krvožedno, ne previše
moćno. Stvorio je Adama od blata, ali nije imao dušu.
Željan da stvori svoj svet dovodio je životinje Adamu da
ih ovaj upozna, a zatim od Adamovog rebra stvorio Evu.
Živeli su kao zarobljenici, ukrasio im je vrtove, samo da
77