nije interesovala čarobna planina . Sara je svojim očima gledala kako bačena loptica nizbrdo , kotrlja se uzbrdo , na putu kroz selo Ivanje . Od meštana je više puta slušala priče o svetlećim kuglama na nebu koje se često mogu videti iznad Radana , a postoje i legende o šumskim bićima , kao i tvrdnje naučnika da se iznad planine nalazi polje veoma povišenog magnetizma , uslovljenog sudarom više vazdušnih struja , a smatra se da takvih polja u svetu ima svega trideset .
Pomalo uvređena i ljuta zbog Aleksandrovog ignorisanja , spakovala je stvari i krenula u Ivanje . Letu se bližio kraj , polovina avgusta je prošla , vreme je za prirodu koja je zauzimala posebno mestu u Sarinoj duši . Kao dete volela je da čita bajke o šumskim bićima i maštala o vratima u drugi svet , koja se nalaze tamo negde u šumi , iza stričeve kućice . Želela je da se nađe u nekom boljem i vedrijem svetu , gde je večito leto i proleće , gde ne pate ni ljudi ni životinje , i gde je sve lepo i šareno . Verovala je da ta želja ili mašta još negde u njoj postoji , naročito dolazi do izražaja kada je ljudi razočaraju . Nije razumela da su ta razočarenja samo put do nečega . I Juda se osećao izdanim , ali je učinio nešto preveliko i potrebno .
Svaki dolazak u Ivanje za nju bi predstavljao toplinu i smiraj , osećala je kako je planina grli i gradi oko nje ogradu i štiti od ostatka sveta . Tamo nije imala osećaj za patnju , ili čežnju za nekim . Bilo je dovoljno da zagrli drvo i oseti kako je deo Univerzuma . Usput je razmišljala o Ješui ... To je naš Božiji sin , ravan Bogu , naš Spasitelj , onaj čije ime se provlači kroz čovečanstvo tolike vekove .
71