E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 70
VREME SADAŠNJE
DEO PRVI
Sara više nije imala snage da piše. Osetila je kako teret
izlazi iz nje, kako je uradila nešto veoma bitno, kao da je
izmenila svet, samo što još niko za to nije znao. Više Judu
nije sanjala, a njegova osećanja polako su se iz nje povlačila.
Aleksandar joj se nije javljao za ovih mesec dana dok
je pisala. Poslala mu je rukopis, neka radi sa njim šta
hoće. Priči je dala ime „Pomilovanje za Judu”. Ona je svoje uradila i može se vratiti normalnom životu. Samo što
jednu istinu nije imala u vidu: kada jednom kreneš ovim
stazama, nećeš se povući nikada. Uvek će postojati nastavak i novo poglavlje. To što nas je uputilo „tamo”, neće
biti zadovoljno dok te potpuno ne pridobije za sebe. I
tako je Sara čekala da joj se Aleksandar javi, a od njega ni
glasa. Opravdavala ga je u sebi, pokušavala da razume
koliko je njemu nemoguće samo javljati se njoj i čitati
njen rukopis, verovatno mnogo putuje i ne može da
svrati u knjižaru... Zar ne može ni na minut svratiti, zašto
ćuti? Pitanja i odgovori motali su joj se po glavi, dok je
sve više osećala da gubi interesovanje za svoju
svakodnevnicu. „Skloniću se u prirodu, to mi dođe kao
najbolje rešenje, trenutno...” Obožavala je Radan planinu. Prošle godine je provela nekoliko dana u selu Ivanje,
u usamljenoj kućici njenog strica, gde niko godinama nije
dolazio, osim nje. Rođaci su se odselili daleko i nikoga
70