E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 70

VREME SADAŠNJE DEO PRVI Sara više nije imala snage da piše. Osetila je kako teret izlazi iz nje, kako je uradila nešto veoma bitno, kao da je izmenila svet, samo što još niko za to nije znao. Više Judu nije sanjala, a njegova osećanja polako su se iz nje povlačila. Aleksandar joj se nije javljao za ovih mesec dana dok je pisala. Poslala mu je rukopis, neka radi sa njim šta hoće. Priči je dala ime „Pomilovanje za Judu”. Ona je svoje uradila i može se vratiti normalnom životu. Samo što jednu istinu nije imala u vidu: kada jednom kreneš ovim stazama, nećeš se povući nikada. Uvek će postojati nastavak i novo poglavlje. To što nas je uputilo „tamo”, neće biti zadovoljno dok te potpuno ne pridobije za sebe. I tako je Sara čekala da joj se Aleksandar javi, a od njega ni glasa. Opravdavala ga je u sebi, pokušavala da razume koliko je njemu nemoguće samo javljati se njoj i čitati njen rukopis, verovatno mnogo putuje i ne može da svrati u knjižaru... Zar ne može ni na minut svratiti, zašto ćuti? Pitanja i odgovori motali su joj se po glavi, dok je sve više osećala da gubi interesovanje za svoju svakodnevnicu. „Skloniću se u prirodu, to mi dođe kao najbolje rešenje, trenutno...” Obožavala je Radan planinu. Prošle godine je provela nekoliko dana u selu Ivanje, u usamljenoj kućici njenog strica, gde niko godinama nije dolazio, osim nje. Rođaci su se odselili daleko i nikoga 70