Potreban sam im . I nemojte mi više govoriti o strahovima , Bog se nikoga ne boji !“
Ja sam bio taj koji se plašio , isto kao i svi ostali bliski njemu . Bilo mi je žao Magdalene , neizdrživa mi je bila njena patnja . Noćima nisam uspevao da zaspim , želeo sam da se izgubim u Melhinom zagrljaju , da nestanem u njoj i zaboravim sve .
Kako sam izdao Spasitelja
Put za Jerusalim bio je uzbudljiv , naporan , i bllo nas je puno . Magdalena je hodala sporo i ja sam pazio na nju . Ješua bi s vremena na vreme prilazio da je vidi i poljubi . Ona kao da je zavisila od njegovog prisustva . Njegova blizina značila bi za nju život , i njegova udaljenost , odumiranje . Pitao sam se , ako on umre , kako će ona preživeti , i u šta mi toliko žurimo ? Idemo li u ponor ? Žurimo li u njegovu smrt ? Šta se to dešava ? Drhtao sam od jeze , predosećao loše , zapitkivao majku Mariju , i odgovor nisam dobijao ...
Ulazak u Jerusalim bio je veličanstven , mnogi stanovnici grada dočekali su nas u velikoj radosti . I ja sam , pored svega , osetio radost , jer sam gledao Ješuu kako se smeje , kako obavija ljude svojom svetlošću , kako dobrotom pleni sve , kako prihvataju svaku njegovu reč . Deca su mu trčala u zagrljaj , i muškarci i žene su se gurali do njega , samo da bi ga dodirnuli . Slepi su progledali , hromi prohodali , oživeo je devojčicu u kući jednog seljaka , oživeo je Lazara , oživeo je svakoga ko je u blizini umro
63