„ I ona to radi. Igra se u blatu“- rekla mi je Magdalena, i to pomalo tajanstveno, tako da sam razumeo šta mi želi reći. Sara je pravila ptice od blata i oživljavala ih. Nasledila je moći od oca. Kada se upoznala sa mojom decom, Magdalena joj je zabranila da čini čuda i ona je to poslušno prihvatila. Moja Melha bila je oduševljena Magdalenom i Sarom, mada mi je priznala da ima strah od Ješue. „ Neka mi oprosti Bog, ako je on njegov sin, ali imam strah od tog čoveka“- poverila se meni i mojoj majci. „ Ne brini, uskoro ćeš ga zavoleti. I ja sam ga se plašila dok su bili deca. Samo ti se čini, jer on ima nešto što mi nemamo“- priznala je Ana i pokušala da je ohrabri. A Ješua je i meni postao čudan, ponovo. I dalje je bio onako drag i širio je ljubav oko sebe, ali u nekim danima znao bi da se uozbilji, pa smo se plašili da je ljut, sklanjali smo se od njega i ostavljali ga samog. Mnogo je snage trošio na priču sa narodom, mnogo je pokazivao svoje moći, što je njegovo ljudsko telo dovodilo do toga, da bude kao presušeni izvor na kraju dana. Samo što je on u sebi imao snagu koja bi se obnavljala tokom noći i onda bi ustajao sve jači i moćniji. Sve češće sam odlazio od kuće i pratio ga, a Magdalena je sve češće ostavljala Saru u mojoj kući, jer su ona i majka Marija, sveštenice u Nazarenima, morale da ga prate u stopu. Postao sam Nazaren i apostol, u strahu da će me žena napustiti, ali Melha ima nežnu dušu i razumevanje, nikada joj nije smetalo što odlazim na nekoliko dana i vraćam se izmoren. Učio sam je da bude sledbenik naše vere i Ješuine Reči. Desilo se i to, da su se Magdalena i Ješua venčali,
60