je videla, pomilovala me je pogledom majke, takav pogled imala je samo majka Marija. Približila mi se i nežno mi se osmehnula, kao da sam joj brat. „ Ti si Juda.“ „ Jesam, gospo draga. Ti si Marija Magdalena. Ješua mi je pričao da samo jedna žena dolazi ovamo.“ Na njenom licu ukazao se beskrajno lep osmeh. Umalo da kleknem pred nju, ona je bila dokaz koliko se nebo spojilo sa ljudima.
„ Ja dolazim ovamo da budem blizu njega. Ja to moram.“ Oči su joj se ovlažile suzama, bila je to ljubav iskonska, bilo je to sve ono za šta se živi i zbog čega se borimo, osećanje zbog kojeg spoznajemo i gubimo sebe.
„ I on tebe voli, draga sestro Magdalena. Rekao mi je sve, ti si njegov drugi deo“.
„ Ja sam ženski deo, onaj koji ne razmišlja, koji krši pravila. Trebalo je da ga čekam još koju godinu... Ne mogu. A on bi uspeo u čekanju, on bi mogao bez mene.“
Sela je pored mene, spremna da mi priča o svojoj ljubavi, čežnji i nestrpljenju.
„ Takva je priroda muškarca i žene. Ali on voli što dolaziš. On te je čekao. Dok priča o tebi, postaje pravi čovek, a takvog Ješuu nisam video nikada“.
„ To je tako... Tvorci su rešili da osete kako je njihovoj deci. Kroz mene i kroz njega saznaće svaki ljudski osećaj, mi smo most između ovog i onog sveta.“
Gledali smo zalazak sunca, poluboginja i ja, a onda je došao i on. Gledao sam u pravog čoveka, kakav nije bio ni onda kada smo se igrali u blatu. Njegove šake grlile su ženu, bio je slab i nije ga zanimalo da li ćemo pozdraviti
52