E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 53

mesec i zvezde, hoće li mi pričati novu priču. U njenom
zagrljaju nije postojala misija, postojala je samo ljubav.
Magdalena ga je toliko čvrsto grlila, da sam pomislio
kako ga želi udaviti ili utopiti u sebe. Povukao sam se,
dirnut i uništen tolikom količinom osećanja. Kako može
biti jaka ljubav jedne žene! Primetio sam da je bosa i da
su joj stopala izranjavana, kao što su bila i moja nakon
dugog puta. Srce mi se steglo, povukao sam se u sobu i
plakao. Budilo se ono dete u meni koje je poznavalo
Ješua, ali ga je Magdalena probudila.
Čudna je ta ljubav. Sve zaboraviš ako to ovlada tobom,
ništa više ne postoji. Isto ti je sve, i jutro i veče, i noć i
dan, sunce i kiša, oluja i gromovi ne smetaju ti.

53