E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 48

i ja sam ona, i ta čovečija i božanska ljubav iskušava moju volju i strpljenje. Sećam se, koračala je sporo i sa strahom, sa radošću i nestrpljenjem, obasjana ljubavlju. Išla je prema meni i skinula crvenu maramu sa glave. Taj trenutak obeležio je moje ljudsko postojanje i ja sam zavoleo čoveka koji me odeva. Zavoleo sam svoju kost i meso, osetio sam se ljudski kao nikada ranije.“ „ I ona i dalje dolazi? Svakog meseca!“ „ Dolazi i ostaje po nekoliko dana. Zatim se vraća tamo gde su je već prozvali bludnicom. Nju nije briga, jer ona zna ko je i ko sam ja. Videćeš je ovih dana, a videćeš i Jovana i Jakova. Oni su često u pustinji. Pojaviće se jednom.“
„ Radujem se da vidim Jakova! I kakve veze ima bočica sa tom, Marijom?“
„ Kod Nazarena je običaj, ako se blizanačke duše spoje u sveti brak, da nevesta pred prvu bračnu noć pomaže stopala mužu i da ih obriše svojom kosom. To čuvam za nju. Ona je tako želela. Teško ti je u ovo da poveruješ, vidim.“
„ Možeš zamisliti koliko. Sve je to lepo, ništa loše nema u tvojoj ljubavi prema ženi. Nikada je nisi spominjao, zbog toga sam iznenađen.“
„ Ona je oduvek moja tajna. Danas je moja ljubav, na neki način, zabranjena jer nije za nas vreme. Ja bih čekao, moja muška narav je tvrda i mogu da skamenim srce i da je povredim, ali neću da zgazim i sebe i nju. Magdalena neće da čeka, uporno mi govori da ne možemo ovim naljutiti ni Oca ni Majku, ako ne zapustimo misiju...
48