E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti

I zašto bih ja tebe zamorio svojom pričom? Dođi, da vidiš svoju sobu“. Druga soba se nalazila na desnoj strani, nekoliko metara dugačkog, kamenog hodnika. Imala je mali prozorčić kroz koji je prolazio zrak sunca i osvetljavao je, a ispod prozora nalazio se drveni krevet, sto i stolica. „Doneću ti papirus i mastilo, ako želiš da pišeš, bilo šta...“ „Hvala, ovde će mi biti mnogo lepo. Toliko sam umoran od života.“ „Odmaraj se, ja moram da idem. Svake večeri govoriću ti ono što treba da znaš i što će te činiti bogatijim iznutra. A ti zapiši, kako bi u budućim danima imao moju sačuvanu reč.“ Iz Judinog zapisa Moj dolazak na obalu Mrtvog mora jeste moje drugo rođenje. Ako bi me neko pitao ko je čovek Ješua, ja ne bih znao da odgovorim, ali znam da u njegovim očima vidim večnost. Svakog jutra govori mi „Dobar dan, brate, pozdravimo sunce i vodu!“ Te reči su naredba da moram sići dole, stati u talase i sklopiti dlanove pa ih podići iznad glave Sunce je oganj, a oganj je Otac, voda je život, a život je Majka. Nakon pozdrava doručkujemo što mi je sinoć doneo, ali ja sam sit lepote i mira, nikada mi telo ne zahteva hranu. I onda on odlazi, a ja hodam niz obalu, pišem, ležim ispod palmi, tražim retko bilje po stenama... Ponekad zaspim, a svaki san je najlepši san. Retko odla49

E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 49