E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 47

smeš o tome pričati.“
„Brate, ja sam ti uvek bio odan. Znaš da sam sve tvoje
tajne čuvao i kao dete.“
„Znam, tvoja duša je i dalje dečija. Čuj me, ako si dobro razumeo ko sam ja, onda treba da znaš i to da postoji
i ženski oblik mene. Ja sam delom Bog, delom čovek.
Postoji i ona koja je rođena tri godine posle mene, a ona
jeste boginja žena. Ona je kao naša Mati u telu žene. Živi
u Magdali i mislim da znam za nju oduvek. Ona je Marija, nadimak joj je Magdalena, rodom iz Venijaminovog
plemena, i već je u Nazarenima. Biće sveštenica. Nosi taj
crveni ogrtač koji je slične boje kao i njena kosa, oči su joj
iste boje kao i moje, a ima najnežniju dušu, poput novorođenčeta“.
„I šta sa njom? Jesi li je ikada video?“
„Ona je moja polovina duše, moj drugi deo. Biće moja
žena, imaćemo potomke. Za sada čekamo na to vreme i
viđamo se jednom u mesecu. Ona ne sme među Esene
jer se oni bune ako žensko tamo dođe, samo su dopustili
mojoj majci. Smatraju da takva lepota može naterati
požudu u nekoga. Prvi put sam je video kada sam došao
iz Indije. Stigla je na ovo mesto u pratnji roditelja i nekih
Nazarena, došla je samo da me vidi, i od tada, dolazi
svakog meseca, jednom, prelazi dugačak put, putuje
noćima i danima da bi me videla. Ja ne mogu odavde, nije mi dozvoljeno. Tako mi je zapisano, moram da poštujem Esene i njihov dogovor sa Nazarenima. Ali ona dolazi
i ništa je ne može sprečiti. Kada sam je prvi put video,
spoznao sam svoj čovečiji lik u njenim zenicama, ona je ja
47