E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 43

„A gde je tvoj otac, od ovih ovde?“
„U Indiji. Zajedno smo živeli tamo sedam godina. Još
se nije vratio, obučava druge. Mnogo toga ću i ja tebe da
naučim. „
Pomogao je Judi da ustane i zajedno su krenuli u čudesni svet zajednice Esena.
Umesto očekivane tišine, tamo je Juda zatekao da sve
vrvi od života. Ljudi u belim haljinama svi su ličili jedni na
druge, nije se ni za koga moglo sa sigurnošću pogoditi
starosno doba. Neki su nosili kapuljače na glavi, neki ne,
ali svaki je imao bradu i podužu, ili sasvim dugu kosu.
Ješua je provodio Judu kroz ovo predivno naselje i
objašnjavao mu ko šta radi, ko je u kom redu, bilo ih je
više, zavisno od nivoa svesti i znanja. Neki su bili travari,
širili su i sušili razne vrste biljaka po kamenju, neki su
klesali stvari iz kamena, pravili šolje i tacne, a bilo je i
onih koji su sedeli i čitali, molili se ili meditirali. Isto tako,
napolju se spremala hrana, kuvalo se voće i povrće u
zemljanim posudama, pravio se beskvasni hleb i pekao u
pećima.
„Odakle im sve te biljke i hrana?“ - pitao je Juda.
Primetio je da ga uglavnom gledaju radoznalo ali i da
neku vrstu poštovanja ukazuju, verovatno što je u
društvu njihovog Mesije.
„Donose braća koji žive među ostalim svetom. Isto
tako, i odavde odlaze u svet, kada požele. Sada ćeš videti
ono najlepše. Ima jedna velika pećina, tu uz samu obalu.
Dok su šetali do te pećine, Juda je zastao pred prizorom
kakav do sada nije nikada video. Jedan Esen ušao je u
43