E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 34

me u Nazaretu. Ovde nije bilo topline ni ljubavi, samo su
oštrice noževa sevale, kovali su se planovi kada i kako
napasti neprijateljske vojnike. Kao što je Ješua smatrao
da je njegova misija ljubav, tako je Juda za sebe sigurao
da je suđeni Zelot. Nije se plašio stradanja niti ga je plašilo kada čuje kako su drugi izgubili živote. Ponosno je
pokazivao svoje ratne veštine, umeo je baratati noževima, bio je brz i jak, razvijao se u sve snažnijeg momka.
Iz njegovih očiju vrebala je opasnost i surovost, zbog
čega je zadobio ogromno poverenje i strahopoštovanje
braće. Prošla je godina, pa još jedna, pa i treća. Juda je
već imao dvadeset i nije mogao kući, jer se za njega
pročulo. Za narod bio je heroj, za vlasti lopov i razbojnik.
Ubijao je Juda Rimljane, presretao njihove karavane,
pljačkao ih i stvarao veliki problem. Postao je poznat kao
Juda Iskariot, jer se o njemu samo to znalo, da je iz
Kariota.
Prošle su još i dve godine, ukupno pet od kada je Juda
Iskariot napustio kuću i otišao tamo gde su ga odveli
dečački hirovi. Onda se desilo da odjednom shvati kako
ni malo nije srećan i da je sve ovo bila osveta, iskaljen
bes na Rimljanima koji su im ugrožavali živote. Gledao je
svoj n