E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti

zaboli unutrašnjost, i to tako jako, da bi izlazio iz svog skloništa u šumi i razmišljao do zore. Mukla noć i šuškanje lišća, mesec i zvezde, povetarac, sve je podsećalo na nešto i na nekada, na detinjstvo i na izgubljeni život. Oduzeo je sebi pravo na radost i ljubav, dopustio da mrak zavlada celim duhom. Pristizale su ga reči malog Ješue, pitao se kako li on sada izgleda. Patio je za kućom i porodicom, pokušavao da opravda sebe zašto se kaznio. Niko ga nije oterao, živeo je skromno i mirno. Možda je uzrok i ta usamljenost, oseća je od rastanka sa Ješuom, jer posle njega niko se nije sličan pojavio. I sada je imao problem sa tim, nije bio sam, ali se osećao usamljeno. Nije se samo pojavila čežnja za kućom i prošlim životom već i želja za promenom. Možda je to bila potreba za povratkom samome sebi, jer nije bila praćena bilo kakvom grižom savesti. Znao je da će svojom sledećom životnom odlukom naljutiti sve sa kojima je živeo prošlih pet godina, mnogi od njih će ga nazvati izdajnikom i kukavicom, i ništa ga od toga nije uzbuđivalo. Jedne noći jednostavno je krenuo i nije se osvrtao. Poneo je svoje najosnovnije stvari, ali je nešto veoma važno uradio, pre nego što je izašao iz šume. Odsekao je kosu nožem, brzo i nezgrapno, samo je važno bilo promeniti izgled. Preko ramena prebacio je crveni ogrtač sa kapuljačom, imao ga je još iz vremena kada je živeo u roditeljskoj kući. Marija mu je donela, kao da je znala koliko će mu jednom biti potreban. „Ogrtač Nazarena“ - rekla je svojim toplim glasom – „Ako ikada poželiš da stupiš u naše redove, imaćeš ga, za 35

E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 35