E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 33

ništa drugo do odlazak u Zelote.
„Neka ga, Ana, i treba da se osamostali, da postane
čovek. Vratiće se“ - tešio je ženu dok su ga prožimale
grozne slutnje. Nasamo je pričao sa Josifom, iste misli su
delili.
„On je otišao da se pridruži Zelotima... Izgubio sam
sina. Možda sam ga sinoć poslednji put video živog.“
„Grešiš... Zaboravljaš da se on mora pridružiti Ješui.
Jedno vreme će ga držati ova ludost i vratiće se.“
„Da li je to stvarno istina, Josife? Može li ko nagovoriti
Judu da se smiri? Od malena mašta kako će ubijati Rimljane. Govorio sam da Zeloti stradaju i da ih razapinju na
grede, ništa nije vredelo.“
Spomenuti Josifu grede, bilo je nešto veoma bolno.
„Te njihove sprave za razapinjanje... toliko sam ih uradio
svojom rukom. Ponekad imam osećaj da su mi šake
krvave. Nisam imao izbora, ne mogu njihove naredbe da
odbijem. Ješua mi je jednom rekao da će on stradati na
taj način, hteo sam da mu uši iščupam. Vidiš, nama je
gore. Naš sin hoće da strada jer kaže da se mora ispuniti
nešto. Već odavno je sa svojim pravim ocem, putuju kroz
Indiju. I neće ni tog čoveka poštedeti svojih reči o stradanju, jer on samo govori o jednom, nebeskom Ocu.“
„Šta možemo, Josife, nego da čekamo? Sve se vrti oko
Ješue, oprosti ako nisam u pravu.“
„Istina je to. Sve oko njega, tek će da se zavrti.“
Juda je znao kuda će i kome će se javiti u Kariotu.
Završio je u šumama, među pobunjenicima protiv Rimskog carstva, započeo je novi život, koji nije ni nalik ono33