E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 25

učitelja, i na kraju, kada dođe vreme da Ješua položi život
za čovečanstvo, da ispuni misiju, tražiće od Jude da učini
nešto strašno. Izdaće ga, nagovoriće Rimljane da ga
uhvate i ubiju.“
„Neee!“ - vrisnula je Ana strašno i jezivo, da je Juda
skočio sa drveta i brzo utrčao u kuću.
„Majko, šta se desilo?!“
„Ništa, samo sam nešto razgovarala sa Marijom. Ništa,
idi slobodno. Nisi nahranio sestru, a rekla sam ti.“
„Nisam, gledao sam vojsku.“
Marija je zagrlila dečaka i poljubila u kosu. On je nju
toliko obožavao, da je brzo zaboravio užasan krik svoje
majke. „Ja sam je uplašila, pričala sam joj kako sam nešto ružno sanjala. Nemoj tako da skačeš sa drveta, čula
sam te kako si umalo odlomio granu“ - našalila se Marija
sa njim i umirila ga. Dečak je izašao, a žene su ostale sa
svojom pričom. Ana skamenjena od užasa, nije mogla da
se pomiri sa onim što je čula.
„Ako je to istina, ljuta sam na Svevišnjeg. Zašto moje
dete da bude izdajnik?“
„Na žalost, Ješua je tako odlučio.“
„Zaboga, Marija, pa ko je Ješua?! Oprosti mi, ja se
ponekad uplašim tvog deteta! Kako može on tako da
odluči?“
Marija je brisala suze od nemoći, vilica joj se tresla.
„On je... on je telo čoveka, a duh božiji. Kako ću to da ti
objasnim, on je sin samog našeg Tvorca! Što on kaže,
rekao je Bog!“
„Ali, kako to može biti!? Kako si ga rodila?! Je l on
25