E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 24

čuti.
„Juda, idi pripremi hranu sa sestrom. Mama će se
malo odmoriti sa Marijom“ - rekla je Ana sinu i uvela Mariju u njihovu skromnu kućicu. Još nisu ni progovorile, a
napolju je nastala zastrašujuća galama od galopa konja,
Rimljani su prolazili i sejali strah. Njihova vojska zla izgledala je kao da stiže direktno iz najmračnijih dubina, bilo
ih je mnogo. Ana je svaki put osećala neopisivu nelagodnost kada ih vidi.
„Umirem od straha svaki put kada prolaze. A Juda, on
istrči napolje da ih gleda. „
„Ne plaši se, oni su samo gomila nesretnika“ – odgovorila je Marija odsutno.
A Juda je istrčao iz kuće i popeo se na drvo masline, da
bi gledao vojsku, ne što to želi, već ih je mrzeo i maštao
da jednog dana ratuje protiv njih. „Kada porastem, ubijaću vas, jednog po jednog, videćete!“- pomislio je u sebi.
Imao je ratničke veštine, često je pravio praćke i pravio
od grančica drveta nešto što bi ličilo na nož. Čuo je za
buntovnike Zelote, hrabro su se borili protiv Rimljana i
mnogi od njih su stradali. Carstvo ih je razapinjalo na
krst, ali pokret je i dalje opstajao.
„Ana, saznala sam nešto. Kunem ti se da nisam ranije
čula. Saznala sam od Nazarena, koja je Judina uloga u
životu moga sina.“
Ova je poskočila u mestu, spustila je dlan na grudi kao
da će time sprečiti srce da ne iskoči. „Šta je to?! Šta?“
„Neće stradati, budi spokojna, nećeš ga izgubiti, kao
što ja moram... Juda će biti učenik i sledbenik svoga
24