E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 23

živele su čekajući ono što im je predodređeno. Moglo bi
se reći da je Judina porodica bila spokojnija. On i Ješua su
svakodnevno išli u obližnji hram gde su učili. To je bila
njihova škola, pod strogom rukom rabina, ali su znali
čitati i pisati, što je u ono vreme bila velika privilegija.
Jakov i dve Ješuine sestre išli su u drugu školu, gde su
odlazila starija deca. Juda se seća rastanka sa Jakovom.
Bio je to dan kada je prvi put video Esene. Nekoliko ljudi
u belim haljinama, došli su sa kamilama i tovarom, tiho
su govorili, bili su ozbiljni, izgledali strogo i tajanstveno.
Judi su upale u oči njihove ogromne, bele kapuljače. Svi
su se rastajali od Jakova, koji je ostao suzdržan, nije ni
plakao ni smejao se. Josif i Marija nisu mogli sakriti očaj,
bilo je preteško rastati se od deteta, dok su Eseni tvrdili
da on više nije dete. Ješua nije bio tužan, pozdravio se sa
bratom jednim zagrljajem i rekao mu da dolazi za tri godine. Nešto je nasamo razgovarao sa Esenima u dvorištu,
niko im nije smeo prići. Obe porodice su gledale u dečaka
kako ozbiljno govori odraslima, a oni ga slušaju sa strahopoštovanjem. Juda je bio ponosan na najboljeg druga,
bio mu je neko najvažniji u životu. Sa tugom je mislio o
danu kada će se rastati od njega i želeo je da vreme
stane.
Od rastanka sa Jakovom, Marija se dosta povukla, nije
puno izlazila napolje i nije se čuo njen smeh dok se igrala
sa decom u dvorištu. Ana je to razumela kao poruku da
jedno vreme želi biti sama. Međutim, iznenadila se kada
je Marija došla pred njena vrata. Nikada je nije videla
tako ozbiljnu, odmah je shvatila da će nešto važno od nje
23