E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 22

plodova.
Ana je ispričala mužu sve što je saznala od Marije.
Avram je pažljivo slušao i nije se previše iznenadio. Grlio
je ženu kao da će je izgubiti, sav život svodio mu se na
ljubav i strahove. „Ne brini, neće Juda nikuda. Ako je Bog
nešto rešio sa njim, moramo se pomiriti sa tim. On nema
nikakve moći, nisu nas posećivali anđeli i nismo čuli glasove sa neba.“
„Nikada mi Marija nije rekla da je nju posetio anđeo,
niti sam je smela pitati.“
„Nije, to je priča da bi lakše sačuvali tajnu. Ješuin otac
je Esen, jedan od glavnih, imaju titulu „Anđeli“. To je
njena ljubav, a ova deca su Josifova, sa prvom ženom
koja je umrla. Ješua jeste božije dete, začeto u dan kada
je trebalo. Sve to su videli zvezdari. Mariju su pripremali
za to još od detinjstva.“
„Znači, Ješua ide kod oca?! Kako ti to sve znaš?“
„Rekao mi je Josif... Morao sam da čuvam tajnu, i od
tebe sam je krio. A nije ti Marija rekla, ima jedna
devojčica u Magdali, imaće veze sa Ješuom. I ona je
rođena na neki čudan način.“
„A naš Juda? Šta je on u celoj priči?“
„Nešto jeste, valjda učenik i prijatelj. Pomagaće njemu
i pokretu, ništa strašno. Mi ćemo ga odgajati da bude
običan čovek, a Bog, ako ima plan, već sam ti rekao...“
„Marija je već nesrećna zbog Ješue.“
„Nesrećnica... Kako da ne bude? Od kako ga je ponela
u utrobi, ona zajedno sa njim čeka najcrnji dan.“
Dve porodice u Nazaretu, svaka sa svojom mukom,
22