E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 21

čeka dan kada će otići u Kumran. Više voli Nazarene, kaže
da će biti sa njima kada poraste. Zato sam blaga prema
njemu, neka uživa u detinjstvu... Posle ga čeka sve to...“
Anu je potresla Marijina ispovest, ništa više nije smela
da je pita, a osećala je da ima još mnogo toga. U hladu,
ispod masline, dve žene su brisale suze i gledale u decu
kako se bezbrižno igraju. Jedno dete je sve to osetilo, kao
da je čulo svaku njihovu reč, pa ih je streljalo plavetnilom
očiju, želeći da ih smiri. Josif je sve to posmatrao iz radionice i nakupi se u njemu mnogo tuge. Bliži se dan kada će
sinove dati Esenima i tako će zauvek pristati na njihovu
misiju. Jakov će pratiti brata, biće jedan od vodećih u zasnovanom pokretu. A Juda? Bolje da njegovi roditelji ne
znaju težinu zadatka koji ga čeka.
Kako se dan bližio kraju, Ana je osećala sve gori nemir.
Raspremala je njihovo malo dvorište i kamenu kućicu,
Juda se igrao sa mlađom sestrom, a muž je došao kući
nakon dugog radnog dana. Bio je veoma mlad, ispijen i
uvek umoran, bio je sav preplanuo od sunca, a crna kosa
i brada, prosto su mu davale zastrašujuć izgled. Borio se
za porodicu koliko je mogao, ali život je bio pretežak.
Radio je za bogate i molio se Bogu da mu podari snage za
svaki novi dan. Svake večeri klečao je na podu u sobi,
zatvoren i sam. Nije znao da jedno dete iz komšiluka sve
to vidi i posmatra ga na daljinu, da čuje njegove misli.
Jednog jutra ustali su i zaprepastili se. Dve masline i
smokva u dvorištu, bili su prepuni plodova. Marija i Ješua
su to posmatrali u potaji, dok je Juda pogledom tražio
druga, znajući da je on „krivac“ za iznenadnu poplavu
21