Josifov?“
„ Nije, Josif i ja smo rođaci, mi ne spavamo u istim odajama. Kada sam bila mala devojčica, sveštenici u Hramu, saznali su tajnu o mojoj sudbini i oteli su me od roditelja. Rekli su im da su me posle mnogo godina dobili od Boga, a za uzvrat oni da daju mene njemu. Eseni i Nazareni su ih prevarili, poslali su Josifa i slagao je kako će me uzeti za ženu, pa su se ponadali da ja tako neću ispuniti svoju misiju. Odveli su me u Kumran, bilo mi je petnaest godina. Tamo sam upoznala jednog od „ Anđela“. To je titula među Esenima za one koji mogu da čine čuda, koji razgovaraju sa drugim svetom. Ješua ima oca, njegovo telo smo mi začeli, ali duša njegova nije obična, ne pripada nama, pripada svim živim bićima.“ „ I taj čovek, on je tamo?“ „ Jeste... ponekad se viđamo. To je moj duhovni blizanac, moja ljubav za sva vremena. Ljubav sakrivena od sveta. Ali naš sin nije naš. On samo priča o Ocu na nebu. Sišao je dole da nauči ljude kako da žive i izbore se protiv zla, ali moraće da strada, ne znam zašto i ne mirim se sa tim, samo znam da je svestan toga!“ „ I Judu je izabrao da ga izda?!“ „ Jeste, tako mi je priznao. Šta ću? Ima devet godina a od svih nas je stariji. Teško je to objasniti. Rastaće se jedno vreme i ponovo će biti braća, sve dok se to ne desi, do kraja.“
Ana je zaćutala. Marijine krupne suze slivale su se niz obraze, bile su kao biseri. „ Ni ona nije obično ljudsko biće. Njoj ovo izlazi iz očiju... kako je to moguće?“-
26