E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 15

želji kupaca. Prepakivala je i ukrašavala izlog i police, uključila radio, samo da bi skrenula misli. Neće izbegavati
svoju tajnu, ali za sada nije sigurna šta treba da uradi.
Poslala je Aleksandru poruku, a on uopšte nije odgovorio, samo se stvorio u knjižari. Jasno se videlo da je njega
sve ovo mnogo zanimalo.
„Saro, to što ti se dešava nije uobrazilja. Ti moraš
nešto da učiniš. Dobila si zadatak.“
„A šta da radim? Da dovedem televiziju i da me proglase ludom, ili da odem pred vođe crkve i da me izbace
naglavačke? Takođe bi me proglasili ludom“.
„Ne, postoji bolje rešenje, lakše i dostupno svima.
Napiši knjigu“.
„Ja da napišem knjigu? A znam li ja to? Nee, isuviše
posla imam...“
Aleksandar se nasmešio njenom ponašanju, bilo mu je
simpatično odbijanje, jer je to radila zato što je skromna i
nije mnogo verovala u svoje kvalitete. Seo je za njen sto i
strpljivo sačekao dok je imala obaveze prema mušterijama. Nekoliko ljudi došlo je da preuzme knjige koje je
naručila za njih, bili su veoma zadovoljni, za svakoga je
imala osmeh. Glumila je da njega skoro i ne primećuje,
dok je osećala ogromno zadovoljstvo što je tu, pa makar i
da nije ona sama razlog.
„Hoćeš kafu?“- pitala ga je kada su ostali sami.
„Žurim, drugi put. Još jednom ću ti reći, pokušaj da
pišeš. On će pisati kroz tebe. Videćeš, neće ti više u san
doći, rekao ti je šta je hteo.“
„Ne možeš ni da zamisiš kakav je ovo oseć