E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti

led prelepog čoveka bio je još tužniji, kao da ne može više izdržati svoju unutrašnju teskobu. Sara se setila da je u snu, nije lako imati lucidni san. Odjednom se setite da sanjate, nemate dovoljno vazduha, kao da ste u vakumu, telo vam je teško i misli zbrkane. Umesto da mu pruži ruku i ponovo pokuša da krene prema njemu, poslala mu je poruku mislima: „U ime Isusa Hrista, odlazi.“ Osetila je tugu zbog ovoga i grižu savesti, ali nije znala da je u ovim rečima ključ za sve. Između njih se pojavila magnetna struja, i to tako naglo, da nije uspela ni da se odupre, a ni da se uspaniči. Nešto beskrajno jako vuklo je njeno telo prema njemu, a isto tako, videla je i njega kako joj se približava. Pošto je i dalje držao ispruženu desnicu, Sara mu pruži svoju i šake se spojiše. Koža mu je bila hladna, ali izraz lica tako topao, čak je primetila i da se blago osmehuje. Svojim pogledom on je deo svog duha unosio u nju, kao kada se ubacuje memorija u mašinu, i Sara nije mogla da se pomeri, i dalje svesna da sanja. U jednom trenu videla je sve, ceo njegov život, od detinjstva do onih dana. Slike događaja, glasovi, lica bliskih ljudi, sve, apsolutno sve, i to ne kao film, već kao sećanje. Juda je u nju uneo svoja sećanja. Ništa joj nije rekao, samo je dlan svoje desnice spustio na njeno čelo. Njegov pogled govorio je više od svih reči. On je nju molio da ispriča svetu ono što je saznala o njemu... Jutro je donelo Sari saznanje da stvarno više nije sama. Svom silom potrudila se da bude posvećena poslu, kao da joj se ništa novo nije desilo. Dobila je nov paket knjiga, porudžbinu koja je bila i po njenoj želji, ali i po 14

E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 14