E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 13

i stid, potražila je i dobila pomoć od njega, tako lako i
jednostavno. Plašila se da će joj samo kratko odgovoriti
kako ne zna ništa o tome ili nema vremena, što bi je
porazilo i nateralo da se povuče. Aleksandar joj se sviđao
već nekoliko meseci, ali je suzbijala osećanja verujući da
je to nemoguće ostvariti. Nije smatrala sebe privlačnom i
to ju je kočilo. Smetala joj je sitna građa i srednja visina,
smeđa talasasta kosa do ramena koju je često farbala u
svetlije nijanse i peglala je, a tamno zelene oči, izgledale
su joj previše upale. Sara se dopadala drugima zbog svoje
mladolikosti, ali nije se sviđala sebi. Stidela se da poželi
Aleksandra, kao da je pomislila na neki luksuz. Nije imao
izrazitu lepotu, ali bio je toliko harizmatičan i šarmantan... Baš kao i Juda iz snova, bljeskale su mu tamne oči i
crna kosa, duguljasto lice i pravilne crte na njemu. Nije
on ni previše zgodan ni visok, ali je njegova pojava bila
izrazito muška, što bi žene rekle „pravi muškarac“. Ponekad bi se pojavio neobrijan i zarastao u neurednu kosu, a
bilo je podosta i belih dlaka, što je Saru privlačilo još više.
Nosila je u mislima reči koje će primeniti u snu, a po
njegovom savetu. Priznala je sebi da je nelagodnost ispunjava pri pomisli da je onaj lik lažan, da je zlo. Šta ako
se izobliči, ako pokaže svoje pravo lice? Hoće li uspeti da
se izvuče iz košmara?
Dugo je te večeri Sara sedela na svojoj terasi i čekala
da zadrema. Uzbuđenje pri pomisli na muškarca iz jave i
onog iz sna, jedva je popustilo negde iza ponoći. Nevoljno je ugasila svetlo, imala je osećaj kao da nije
sama... A san je ponovo krenuo, negde pred zoru. Pog13