nikada nije dugo zadržavao... To je bilo dovoljno da ne napravi ni korak dalje prema njemu. A bio je njena najveća želja.
„ Juda, Juda... Pomozi mi da dođem do Aleksandra, a on će možda pomoći tebi“ razmišljala je u sebi, u nadi da će je lik iz sna čuti.
Opsednuta mislima o njemu i o mogućnosti da će učiniti neko dobro delo, poslala je taj dan poruku astrologu.
„ Izvini na smetnji, ali stvrano nemam kome da se obratim. Sanjam Judu Iskariota, često, već dva meseca. Pruža mi ruku, stojimo u pustinji i ne možemo da se približimo jedno drugome. Ne želim natalnu kartu, samo da me uputiš kako bih to mogla rešiti. Dosta sam čitala o njemu, možda je uobrazilja. Ne znam šta da mislim.“
Osetila je blagi drhtaj u rukama dok je prinosila prst enteru... Možda joj neće verovati, možda je nešto primetio... Ako je dobar čovek, pomoći će joj bilo kako. Ko zna, možda ga ovo stvarno zainteresuje.
Odogovor je stigao dok je još bila u knjižari, pred kraj radnog vremena. I to dve poruke.
„ Interesantno. Sutra ću doći kod tebe, bar na kratko. Ne mogu ti sa sigurnošću reći šta bi to moglo biti, ali svakako se mora rešiti. Pozdrav...“
„ Zaboravih ovo, šta bi trebalo da mu kažeš, ako se setiš. Reci mu da se skloni, u ime Isusa Hrista. Ako je zlo, sigurno će otići, ako je pravi on, zadržače se.“
„ Hvala, Aleksandre, uradiću to. San je lucidan, uvek sam svesna da sanjam.“
Bila je veoma zadovoljna sobom jer je pobedila tremu
12