''Jesi li bio nekada gore? Ja nisam.”
''Davno. Prošlo je sedam godina. Sećam se puta,
sećam se odlično.”
‘‘Ne znaš sve o Mileševcu. Taj grad je, za vreme Nemanje, bio trgovački i vojni centar, jedan od najjačih
gradova tog doba. Od njega se jedan put razdvajao ka
Carigradu i Svetoj zemlji, a drugi ka Kotoru i Primorju. A
grad čuva džamija. Samo sam tu informaciju dobila.”
‘‘I tajna je tamo? Besmisleno! Jedino ako postoji podzemlje!''
‘‘A šta može biti dole, ispod kamena? Možda bi bio
dobar posao za tvoje prijatelje koji su iskopali rukopis.
Ako bi im bilo dozvoljeno.”
Filip oseti poplavu stida. Bio je u sopstvenoj zamci,
prvi put je imao potrebu da nekome oda tajnu. Devojka
je primetila da mu je zbog nečega nelagodno.
''Izvini, nešto sam rekla pogrešno?''
''Ne... Jednom ću ti nešto reći. Nije vreme danas.
Svakako bi Darko voleo to da uradi, ja ću mu ovo ispričati. Povukao se i on. Ali, slušaj, imam ti još nešto reći
u vezi Mileševca. U Francuskoj postoji isti ovakav kameni grad, i to na istom brdu i možda iste nadmorske
visine. Jesi li čula za Monsegur?''
‘‘Znam, ali mi istorija nije jača strana. Zaboravila
sam. . .”
‘‘U tom gradu, jedan deo preživelih jeretika Katara,
našao je utočište. Ja sam u spisima pročitao da Stefan
govori o izbeglim Katarima iz 1209. Predstavili smo to
tako, kao da je njihovo uništenje trajalo samo tu godinu,
27