vest”, odgovorio je Filip iskreno. “Nisam shvatio šta mi
je nelogično u toj grobnici, a podsvest je slala signale,
tačno tako! Ne može biti da je Isus ustao i brižljivo
napravio zamotuljak od pokrova. Ovde nešto ima, beba
verovatno. Ja mislim da je beba. Ovo nije grobnica, ovo
je nešto drugo. Nije ni kućica. Bože, Marta, iskočiće mi
srce! Ja sam previše uzbuđenja imao, ne znam da li sam
spreman za ovo. A nisam znao ni za lik na korici. Oduvek
mi je ličilo na brljotinu. Daj da pogledam, da nateram
oči. Vidim samo jednog orla. Drhtim…”
Marta nije očekivala ovakvu burnu reakciju, prodrmala ga je za ruku i uzela laptop.
''Polako, sav si prebledeo. Ja nisam nekoliko noći
spavala kada sam sve ovo videla, ali za tebe sam bila u
zabludi, mislila sam da ćeš biti miran.”
''Čini ti se, samo sam tako izgledao. Ubili su me u
pojam, bio sam toliko prazan. Odavno nisam osetio da
sam živ.''
''Drago mi je zbog toga, ali ne možeš sada videti lik
na korici. Moraš biti opušten.''
''Pa, hajmo u manastir, šta čekamo? Šta je na sve ovo
rekao Templar?''
‘‘Da je dobro, i da je grobnica gradska kula. A da li je
u pitanju beba ili pokrov, to Sveti Sava nosi odgovor.”
''Kog grada kula? Prijepolja?''
''Ne, nego utvrđenog grada Mileševca. Ispred njega
je džamija Hisardžik.”
‘‘Znam za to, znam sve o Mileševcu! Istoričar sam.
Nikada nisam čuo nešto tajanstveno u vezi njega.”
26