ali svako ko poznaje taj deo istorije, zna da je rat protiv
Katara trajao do 1244. Odolevali su u napadima oko devet meseci, i to baš u tom gradu. Monsegur je bio
njihovo poslednje utočište u Francuskoj. Nije mi jasno
kako se taj narod borio, kada je poznato da su bili protiv
upotrebe oružja. Postoje tvrdnje da su ih branili Templari, što je jedino normalno objašnjenje. Ništa od ove
priče nije vezano za našu, jer nas interesuju oni što su
proterani i izbegli 1209. i 1210. Ipak je čudna preterana
sličnost između Mileševca i Monsegura. I jedan i drugi
naziv počinje slovom ”M”.
‘‘Možda je Mileševac izgrađen kao njegova kopija. To
se i uklapa. Previše si nervozan, hoćeš li se upustiti u ovu
priču?''
‘‘Već mi nema povratka, čim sam stigao do tebe.
Idemo li u manastir?''
Marta se obradovala poput deteta. Uspela je da ga
pridobije za sebe, od ovog trena će biti jedno. Živeće za
njega jer ga voli neobjašnjivo i beskonačno.
''Idemo, Filipe, pripremi se!''
Njegov pogled je govorio”šta li će me još snaći?''. I da
je poželeo prekinuti ovu započetu dramu, bilo bi mu žao
nje. Očigledno je želela bliskost.
Dok su prilazili autu, Filip se javio Darku.
''Hej, evo me u Prijepolju! Samo da ti se javim i da ti
kažem da nam se Marta smeje.”
''Pozdravi Martu, magarče. Ne moraš joj sve reći, to
koliko smo postali fobični od ljudi.''
''Imam nešto da ti ispričam. Složili smo se da moraš
28