to predivan stančić, opremljen nameštajem svetlih boja,
sve je odisalo pozitivnom energijom. Slobodno je seo na
crvenu fotelju, osetio se kao da je u svojoj sobi. Sa drvenog stočića mirisale su ruže, crvene i bele, Filip dobi
utisak da su sveže ubrane zbog njega, a na
kauču”sedele”su dve lutke, mačka i kuče, kao da dremaju uz plišane zelene jastuke. U ćošku, pokraj terase, nalazio se radni sto i laptop, mnogo hartije i časopisa, bilo
ih je i po podu.
‘‘Hoćemo li prvo kafu da popijemo, pa da ti objasnim
zašto sam te zvala?''
‘‘Može. Sviđa mi se ovde, kod tebe. Čime se baviš, jesi li umetnik?''
''Nisam, ali možda nešto od toga imam u sebi. Ja sam
učiteljica, ovde stanujem zbog posla, već dve godine su
prošle. Tvoje sam godište. Došla iz Valjeva.”
''Iz Valjeva? Čak ovamo si stigla zbog posla.”
''Tako se zadesilo. Ne bunim se, sviđa mi se u Prijepolju. Odgovara mi što živim sama.”
''I meni je odgovaralo u poslednje vreme. Vraćam se
gore ponovo. Rado bih i ostao.”
''Priroda ti je vratila mir. Ja sam pratila dešavanja u
vezi rukopisa koji ste objavili. Ne volim novine, više sam
čitala po internetu. Dobro ste se vi održali.”
''Ne pitaj me ništa. Očekivali smo da će biti svega, ali
nismo verovali da će se pretvoriti u cirkus. Meni samo
što nisu u kuću ušli.”
‘‘Mnoge je izritiralo što su te podržali otac i brat.
Očekivali su skandal u vašoj porodici.”
16