međunacija! Samo se ne zna tačno ko je ko, izmešala se
krv kroz vekove.”
''Tačno, dragi Filipe. Ali krv i dalje postoji, nije zbrisana.
Kao što i zlo neće da miruje. Svi ratovi koji su se kasnije
ovamo dogodili, bili su pokušaj da se ta krv uništi. Vama,
Srbima, neki učenjaci neprestano govore da je vladarima
iz tame cilj uništenje Srba, jer su prvi narod na svetu i pravoslavni, jer postoje tajne koje ni sam narod srpski ne zna,
pa mnogo toga... A ja ti kažem da nije tako. Istina je
mnogo dublja. Cilj je brisanje krvi koja je nastavila da živi
na ovim prostorima. Ovo je nastavak zločina iz perioda
1209. - 1244. godine. Elez je pripadao onima koji su se
našli prvi na udaru. Ali, zlo koe je uništilo Katare u Francuskoj, nije moglo da se pomiri sa tim da su neki od njih
pobegli i nastavili da šire svoje loze. Istrebljenje Katara i
dalje traje, a oni postoje! Niko nije svestan da li je od
njihovog roda, pa zlo nije biralo ko će više stradati.
Stradali su mnogi i zatrovani su mržnjom,ali postojanje
nije zbrisano. Jer ono je u svakoj naciji po malo, kada ste u
pitanju vi, koje ostatak sveta zove Sloveni. Vi ste kao hram
u kom je sačuvan život ”čistih''. A sa njihovim postojanjem, postoji i dokaz prave istine. Ti si primer.”
''Znači, tačno je?!''
‘‘Polako, slušaj moj glas... Hodaj, Eleze. . .”
I opet utonuh u neku neobjašnjivu obamrlost, sve
iščeznu, i nađoh se u Srbiji, u starom gradu Mileševcu. Tu je
i Barbara, srećni smo, uzbuđenje je u krvi, pod kožom, u
svakoj ćeliji... Tu su i prijatelji, naši domaćini, ima ih puno, i
lepi su, nasmejani... Sve je kao u Martinoj viziji. Ovaj grad
120