Caffe Montenegro br. 169 Caffe Montenegro br. 169 | Page 79

osmišljenu ponudu hrane i pića. Trudio
sam se na taj način da ljudima ponudim
nešto novo, drugačije od roštilja, bureka
i pice.
KAKO JE DUH MEKSIKA
STIGAO U PODGORICU
Život je krajem prošlog vijeka polako
počeo da se vraća u normalu. Otvoreni
su novi lokali, asortiman pića se zna-
čajno proširio. Ljudi koji su dotad znali za
„Džoni“, „Balantajns“ i „Čivas“ dobili su
priliku da probaju desetine novih viskija.
Stigli su tekile, vodke, rumovi... Ponuda
piva je, takođe, bila raznovrsna. inspriacija za nove priče.
- Kod mene su rađene prve promo-
cije piva „Grolsch“, „Bitburger“, „Bock“,
„Staropramen“, italijanskih piva...
Tržište je bilo preplavljeno kvalitetnim
pićima i mi smo uživali. Ljudi su počeli
da eksperimentišu i isprobavaju nove
ukuse. Meksička piva su takođe postala
hit. Generalno u to doba bila je velika
pomama za latino kulturom i muzikom.
Santana je bio ultra popularan, a u to
vrijeme izlazi i kultni film „Buena Vista
social club“, prisjeća se Stijović i dodaje
da mu je taj latino talas bio Poznanstvo koje je Stijović ostvario
sa jednom Krivokapićkom, koja je u
Njemačkoj položila za meksičkog
kuvara, donijela je prve meksičke
specijalitete u naš grad.
- Zamolio sam je da mi napravi meni
na osnovu onoga što smo tada mogli
da nabavimo od sirovina u Crnoj Gori.
Ljudima se hrana veoma dopala,
posebno u kombinaciji sa meksič-
kim pivima „Corona“ i „Sol“. Budući da
je meksički duh odjednom zavladao,
OBEZBJEĐENJE NAM JE BILA MUZIKA
Stijović ističe da se protiv kiča i šunda borio dobrom muzikom, koja je ujedno bila i suptilan način odbrane od neželjenih gostiju.
- Ratne godine su donijele nove probleme. Gradom su šetali naoružani ljudi, a znali su i da svrate u kafanu. Ne odgovara im muzika,
pa traže neke turbo folk ili nacionalističke pjesme. Ja im pokažem policu sa kasetama i kažem da nemam ništa od toga. Većina njih
bi popila piće, pokupila se i otišla. No, bilo je i onih koji su ubacali bombu u sudoperu i izvodili slične idiotluke. No, morali smo biti
mirni, mudri i strpljivi i čekati da odu. Nije bilo lako, a kao što rekoh jedino obezbjeđenje nam je bila muzika, prisjeća se Stijović.
Prošlo je i to vrijeme i taman kad su ljudi pomislili da su nevolje prošle stigla je 1999. godina koju pamtimo po bombardovanju,
policijskom času, neizvjesnosti i strepnje. Stijović se prisjeća kako bi naveče zatvarali kafanu i pratili vijesti i brifinge. Policija je često
znala da bane i lupa na vrata da im otvore.
- Pitaju nas što radimo tu, kada je u toku policijski čas i svi moramo biti doma. Jedan od gostiju, već u ozbiljnim godinama kaže da
slavimo maturu. Policajci zbunjeni, a gost dodaje „slavimo maturu, ali 20 godina“, kroz smijeh se prisjeća Stijović.
79