Onda smo naišli na redovnu postavku muzeja.
Kratka konstatacija nas je uverila da smo u sobi sa
delima Ticijana. Zatim su usledili Tintoreto, Veroneze, Velaskez, Arčimboldo, Karavađo, Rubens,
Van Ajk, Rafael, Boš, Brojgel, Rembrant i Vermer.
Pored živosti boja zapanjila nas je veličina pojedinih dela. Većina Rubensovih slika je prevazilazila
kvadraturu jedne tipične spavaće, pa čak i dnevne
sobe, pa smo počeli da se pitamo koliko je majstoru
bilo potrebno vremena da oslika takvu sliku i da li
je možda nekada pao sa skele. Slavna imena istorije umetnosti samo su se ređala iz prostorije u prostoriju i mali predah u kafiću muzeja je bio preko
potreban. Kao vrsni gurmani Bane i ja vam preporučujemo teleće medaljone u sosu sa krompir pireom, salatu od račića sa čilijem i, naravno, nezaobilazno pivo.
Ostatak muzejske zbirke obuhvatao je dela egipatske i grčke umetnosti, razne poklone koje su dobijali austijski vladari, numizmatičku zbirku i, naravno, nakit, oružje i oklope. Polako smo se uputili ka
gradu odbijajući da poverujemo da naše novostečene prijateljice sa scenografije i dalje pogrešno izgovaraju reč pivo kao „kafa”. Onda je usledila velika
avantura traženja puta do hotela kroz zamršenu
mrežu lokalnih vozova i metroa. Srećom, Beč je
pun ljudi koji govore srpski i jedva čekaju da pomognu nekome da se snađe u gradu. Odlučili smo da
se nađemo sa našim dobrotvorom Lukom koji je
odlučio da ostane malo duže u muzeju i proverimo
kakve još specijalitete krije grad. Nažalost, otkrili
smo da se većina radnji pa i kafića zatvara rano za
naše standarde. Ulična hrana je, srećom, uvek iza
nekog ćoška. Odlučili smo se za kobasice punjene
sirom i „kafu”. Ponovni put do hotela vozom je protekao u divnoj raspravi o fonetici i novim rečima
koje bi se mogle uvesti u engleski jezik.
13