Nakon male pauze otišli smo u „Kunsthistorisches
Museum” (ili za vas koji ne znate nemački među
kojima sam i ja: Muzej istorije umetnosti). Već u
samom predvorju videli smo plakat koji najavljuje
izložbu Lusijana Frojda zbog koje smo želeli da posetimo muzej. Na vrhu stepeništa dočekala nas je
statua Tezeja koji ubija kentaura Antonia Kanove.
Krenuli smo dalje laganim korakom ka Frojdu i već
u prvoj sali bili su radovi s početka karijere.
12 | bulevarumetnosti.rs
Mogli smo videti kako se razvijao njegov stil koji je
u početku podsećao na Modiljanija, čak pomalo i
na Milenu Pavlović Barili. Onda su usledila velika
platna. Ogromni aktovi na sofama i foteljama, autoportreti i pejzaži. Na njegovim figurama jasno se
vidi hladno englesko svetlo koje smiruje i pruža
blagi osećaj melanholije. Masivnost tela i nameštaja odiše u prostoru. Kao i svaki veliki figurativac on
maestralno rešava portrete i šake, njegovi potezi
četke odišu snagom i živošću. Slojevi boje pokazuju koliko je težio ka savršenoj formi. Nastavili smo
dalje, pogledali kratki dokumentarac o jednoj od
njegovih slika, pa se potom uputili u sledeću prostoriju.