ža iz ovog muzeja bio na njenom licu i naličju. Njegov zec, šake, portret starca, ptice i livada opšte su
poznati čak i laicima. Sa smeškom smo gledali u
kolekciju. Nastavili smo dalje i ugledali crteže Rubensa i Mikelanđela. Na svakom koraku u ovom
muzeju možete naići na nekog od majstora slikarstva. Dela Egona Šilea i Kaspar Fridriha Davida samo su neka koja krase ove divne sobe sa ručno vezenim tapetama. U jednoj od soba naišli smo na
jelku koja je upotpunila božićni duh Beča.
Posle iscrpnog obilaska otišli smo do muzejske
prodavnice kao i svaki bogom dani turisti i kupili
knjige. Da, knjige. Priznajem, svakako da su privesci i magneti za frižider prilično zanimljivi, ali smatram da uvek postoji dobar razlog da se kupi još
jedna knjiga.
Na drugom spratu bili su Sonja Gangl, sa svojim
minucioznim fotorealističnim crtežima, i Georg
Bazelic, poznati nemački postmodernista, čiji radovi već dugo krase i kolekciju muzeja „MOMA” u
Njujorku. Sudeći po izložbi u Albertini, moram dodati da je to sasvim zasluženo.
11