Dan drugi
Probudili smo se u našem divnom hotelu na periferiji Beča uz sećanja na prethodni dan u gradu i veče
koje smo proveli sa novostečenim prijateljicama sa
scenografije uz pivo, sinhronizovane filmove i božićne pesmice. Posle famoznog švedskog stola
uputili smo se u autobus, a autobus u centar.
Iskrcali smo se nadomak Trga Marije Terezije, nismo ni slutili kakav će to dan biti. Odmah smo se
zaputili ka muzeju Albertina. Statua Mocarta, statua Getea, statue i fontane bile su svuda. Ušli smo
u muzej naivno očekujući jednu jedinu izložbu. U
prizemlju nas je dočekala stalna izložba muzeja,
bili su tu: Mone, Dega, Sezan, Pikaso, Kandinski,
Miro i mnogi drugi.
10 | bulevarumetnosti.rs
Na prvom spratu – dugo očekivani Matis i fovisti.
Prvo što smo shvatili je da su boje malo drugačije
od onih na reprodukcijama, sve je nekako delovalo
kao na reklami za „Perwoll”. Hoću da kažem da su
boje bile mnogo življe, drastično življe, kao da su
nove. Jaki potezi, nanosi boje, divan kolorit. Teme
jednako lične koliko i smele. Lični predmeti koje su
slikari skupljali i držali u svojim ateljejima samo su
upotpunili i uobličili izložbu, dajući joj jednu notu
sentimentalnosti za prošlim revolucijama u umetnosti.
Na istom spratu crteži i akvareli Albrehta Direra.
Ako ste ikada kupili kutiju ugljena za crtanje, postoji velika verovatnoća da je neki od njegovih crte-