на уској тераси неке стамбене зграде у Паризу, држећи шољу (вреле)
кафе у рукама:
пронашао сам јутрос једну твоју фотографију, жо
[...]
сећам се тачно тог спарног јулског јутра
у улици могадор
када си с кафом у руци
потпуно мокра лепљива
изашла на прозор
заборавивши да ниси обучена
Тужне шансоне, та химна пролазности, својеврсни је поетски дневник,
песничка аутобиографија исписивана у периоду од више деценија
једног озбиљног, зрелог и већ доказаног списатеља и ерудите који је
251