Душан Варићак
ПОЕТСКИ ДНЕВНИК УМОРНОГ ПЕСНИКА
(Душан Гојков, Тужне шансоне, Корнет 2015.)
Ох, како су лепи чемпреси уз гробље
Издавачка кућа „Корнет“ (уредник Павле Ћосић) објавила је у својој
едицији „Несме“ збирку песама Тужне шансоне Душана Гојкова
(Београд, 1965.), драматурга, писца, новинара и дугогодишњег
извештача из иностранства, есејисте, издавача, уредника, радијског
редитеља и водитеља, као и оснивача „Балканског књижевног
гласника“, првог електронског часописа за књижевност у овом делу
Европе.
Пред нама је, понешто нетипично за услове у домаћем издаваштву –
барем што се поезије тиче – већ друго издање ове збирке (прво – са
црним корицама; ово, друго – са црвеним), оба за „Корнет“.
Овде одмах једна необична чињеница пада у очи – за разлику од
већине „људи од пера“, који се на домаћој књижевној сцени појаве
прво са поезијом (неписано је правило да је то уобичајен след догађаја)
Гојков тек сада, након вишедеценијског списатељског искуства, излази
пред нас са својим песмама. После петнаестак објављених књига,
кратких прича, романа, драма и радиофонских есеја – ево њега у,
вероватно, јединој књижевној форми са којом се до сада није
појављивао – барем што се књига у класичном, штампаном облику
тиче. Истина, поједине песме из Тужних шансона излазиле су у многим
новинама и часописима у земљи и иностранству, и штампаним, и
електронским. Да поменемо само неке: Copenhagen Review,
Копенхаген, Данска; Knjigomat, Загреб, Хрватска; Jellyfish Whispers,
Дејтона, Флорида, САД;
英文版世界诗歌年目, Шангај, Кина; The
245