кроз сопствени Језик гради аутентичну визију Европе (или пак Србије)
на леђима Бика и у њој текстуални Универзум Итике, свакако постаје и
историја animе mundi - онтолошког и космичког принципа оживљавања
света. Попут Лабриса, Историја добија два лица – судбина је ЈЕДНОГ,
али и судбина ДРУГИХ. Такво дело јесте постмодернистичка биографија
великана српске културе, али и биографија јединственог бића огрнута
„историјским плаштом“ Вука Стефановића Караџића. И сам аутор овај
роман дефинише као „фикционалан и фактографски“, а Вука као
фантазмагоричну и историјску личност“ која води интерактивни дијалог
са другим ликовима, истовремено „комуницирајући“ и са одређеним
културно-историјским слојевима, њиховим стилским и жанровским
обрасцима. Интерактивни „сусрети“ у истим просторима текста постају
она илузија веродостојности или веродостојност илузије, која се
развија у моделима супституције, мултипликовања ликова, паралелних
стварности Универзума. Да се историја не мора тумачити као линеарни
низ чињеница и фактографских података, да је потребно удаљити се од
„метанарација“ и у плурализму и релативитету постмодернистичке
поетике, поставити све могуће перспективе тумачења у положај
„равноправности“, можда најбоље потврђују управо речи самог писца
Итике у поглављу насловљеном као ПРЕДАНИЈЕ@Drina na ćupriji: „Док
Дрина одлази низводно, Историја тече узводно“. Потврђујући ауторову
идеју да је једини континуитет онај бескрајни који је свеобухватан „јер
је миноран континуитет ако је везан само за прошлост или је
антиципација која нема традицију“, овакво поимање времена и
историје омогућује Маlom prosotnarodnom славеносербском роману да
„обнављање“ Космоса, тј процес стварања света и напуштања Таме и
Хаоса представи „временом“ Немањића и да космичку светлост
поистовети са српском. Ако се цео Космос посматра као циклично
обнављање и понављање, онда у дамјановљевском поимању
Универзума не постоји хијерархија у томе који ће Почетак почети
Причу, а будући да се „призната“ канонска историја састоји „од
прећуткивања“, нова Историја Саве Дамјанова проговара, како би
испунила захтев инкорпориран у једно од поглавља Енеада –
ВАСЕЉЕНА ЗАХТЕВА ВЕЧНОСТ.
LJUBAV@REČ – У само једној реченици, која се налази у библијској
Посланици Коринћанима, а коју Хандке уписује у сценарио култног
филма В. Вендерса „Небо над Берлином“, можда је садржана и
Разјасница човековог бића и његове суштине: „Постоји само једна
195