хијероглифике, симболике и алегорија; сходно томе, свако читање јесте својеврсна „ exegesa misteria“ или „ exercitia spiritual“. Речи Пјера Валеријана( Hyeroglyphica, 1556) да „ говорити хијероглифски није ништа друго до откривати праву природу ствари божанских и ствари људских“ – сада можемо разумети и у контексту тумачења тајног глосаријума и сложених шема читања, у роману чији је аутор изговорио: „ глагољити добро значи записивати Све( Т)“. Баш као и роман(?) Истраживање савршенства именован као „ интерактивно хетерогено дело са ергодичким карактеристикама“ 1, и Итика Јерополитика @ VUK, као „ дете многих жанрова“, па тако и вуковске и барокне књижевности, отварило је могућности за различите обрасце читања и интерактивног доживљаја, и могло би се рећи да је С. Дамјанов у тзв. Предговору Истраживању савршенства, који сугестивно шематски асоцира на кабалистичко дрво живота, идејом о РЕЧНИКУ, антиципирао настанак Malog prostonarodnog славеносербског романа као испуњења поетичке формуле ИС-КОН-И. Свака Прича и свако поглавље овог романа постају њени афирмативни елементи. И када кренемо даље у хипертекстуалну пловидбу, пут читања можемо сами бирати: Итика се може дефинисати као херменеутички роман( новела?), као низ херметичних прича повезаних у целину немимезиса и искуства крајности, као барокно-постмодернистичкa сликовницa, или пак барокни магични квадрат, успостављајући притом нови однос између „ контемплације и употребе уметничког дела“, а да притом „ intentio operis, као потенцијална бесконачност значења, обједињује ова два елемента“ 2. У тој бесконачности значења Текста-Универзума, решење загонетке барокног квадратa, крије се у троуглу три снажна полисемантичка појма ИСТОРИЈА-ЉУБАВ-ЈЕЗИК.
ISTORIJA @ REČ – По мишљењу Christopherа Butlerа, историја је само још једна нарација чије су парадигматске структуре тек фикционалне. Она је заточеница властитих( често несвесних) несхваћених митова, метафора и стереотипова. Основа постмодернистичке тврдње јесте да појам објективне реконструкције у складу са доказима јесте пуки мит“. 3 Сава Дамјанов је сопствену историјску и митску Прокреацију остварио као „ размађивање размађивања“, као „ побуњени Атлас“ у којем аутор
1
Ала Татаренко, Поетика форме у прози српског постмодернизма, Београд: Службени гласник, 2013.
2
Душан Живковић, „ Отворено дело и интертекстуални аспект у роману Име руже Умберта Ека“, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, бр. 59, св. 1, 2011, стр. 112.
3
Christopher Butler, Postmodernizam, preveo Dušan Janić, Sarajevо, 2007.
194