ne progovarajući niti jednu reč dok se razvlači sunčan dan u po listovima fikusa na zelenoj polici i piksovom klaviru na zidu jer kad odeš treba tu tišinu zagrliti i zaspati s njom kao s ljubavnikom je l zato plačem ili zbog svega što ne smemo ni da počnemo da pričamo na naših nekoliko jezika koji su nekad bili jedan da se ne umrsimo u mreži od prepreka koje samo čekanje kao vek može da odmrsi ili plačem što sam jednostavno nadahnuta pa ne mogu da se zaustavim jer sam toliko veliki zalet uhvatila za pravac u sreću
ugrušak ostavljene žene
nema više značaja priča u kojoj neko stavlja nos tamo gde ne treba propinje se da dohvati vazu da u već sparušeno cveće sipa svežu vodu bez bojazni da će mu pasti na glavu gomila gluposti koje je učinio dok je mislio da je u nekome živeo kako želi a bilo je toliko koliko je gorela sveća u restoranu za sastanke u dvoje ili kratka poseta izložbi od prestiža nimalo opreza nema sa prošlošću prostor se ne može osvežiti ako si ga sam zagadio ako si makar na tren bio toliko sebičan u priči za dvoje da si zanemario niti zrele povezanosti svetova ako si sujetom krenuo na barikade ako si isheklao novu priču za nastavak stare već rasparane gubiš čoveče gubiš se u sopstvenoj zamci nema značaja priča u kojoj posle epiloga poželiš da držiš konce u svojim rukama kao nekad a i u tom nekad nisi znao da se ništa na ovome svetu ne da kupiti niskim strastima i uredno složenim lažima pod tepih od persijskih šara
21