šudar. Prošla bi kraj baula pa niza skale do kužine. Vazela ćikaru i iz kogomice natoćila kavu. Vazela bi iz škafeta od kredence mrvu arancina da jon zamiriše u justa i sela na verandu da ćuje frzeline u ćibi ća su i’ dica na bušket vatala. Jubilo bi je sunce a ona bi guštala dok smo se mi okolo nje igrali u dvoru.
Jednega dana baba Marija je otišla u kamaru. Legla na koćetu. Stavila leroj na kantunal, glavu na kušin i pokrila se lancunon. A cavate? E one su bile odispod koćete.
U nika doba nije izlizla iz koćete, nije vazela cavate i nije otišla u kondut. Nije se više nikad fatila za fijok i nije ga tišćala u ruke prin vengo ga spusti priko šotane na katrigi. Nije vazela kjuć ća je bija okolo vrata ka kadena. I nije ga ondak višala na ruzinavu brokvu sa strane o ' kantunala, ča je bila inbrokvana ćipo u visini kušina. Nije udunila šteriku i nije u mraku kroza koltrine ćirila u misec ća bi uliza kroza ponistru u njenu kamaru..
Tega dana čak ni vrata ni zakrakunala. Čulo se šoto voće kmecanje u kužinu. Brecalo je sa kampanela. Sve se kalmalo. Samo je mater bila u korotu.
ČOVJEK ŽIVI SAMO DO SUTRA
Dan vreo kako to samo biva na lijepom plavom Jadranu. Književnika nešto mnogo na Trgu malog primorskog seoceta i logično okupljenih oko stola. A stol ko svaki drugi il’ treći, već onako mali i okrugao kakav jest, pun čaša, boca koka kole, šoljica kave. Raskoš, ljepota. Oko njega čak i lijepih žena ima. Praznik za oči na radost seljana koji su tu za susjednim stolom. Galebovi( doduše malo žilaviji) ko što im priliči u tim godinama iznad 5ote, samo na moru na taj način dobacuju lijepim ženama. Prepoznam ih u letu čim ih vidim. Pa svi moji drugari su bili galebari. Uz takve sam rasla i od njih branila moje prijateljice koje dođu iz unutrašnjosti na Jadran da ne nasjedaju na tu vrstu slatkorječivosti. Jednom, da se ne kaju.. I naravno, tko bi drugi sem mene, najglasnije, najbezobraznije odgovarao na ista dobacivanja. Ma ne da bih skrenula pažnju na sebe već da im nacrtam da ovo nisu makar tko. Da obrate pažnju na svoju slobodu i
73