Po savetu kuma psihijatra, konačno je razmislio šta bi on drugo bio da nije postao lekar. Nije morao dugo da razmišlja, jer prva Galetova ljubav bio je film. No, otac je smatrao da se od toga leba najesti neće, pa ga je usmerio ka porodičnoj medicinskoj struci. Iako ga medicina baš nimalo nije zanimala, nesiguran u sopstveni izbor, upisao se Gale na Medicinu, a bio je od one sorte ljudi koji kad nešto nauče, to i zavole. A sad je valjalo vratiti se korak unazad. Tako se kaže, korak unazad. A zapravo je to bila čitava ulica kojom se trebalo vratiti, možda i dve ulice. Avenije, takoreći. Do one velike raskrsnice bez oca-saobraćajca, bez semafora i saobraćajnih znakova, ana kojoj se bira profesija. Otprilike negde na kraj srednje škole, na žurke, ekskurzije, bubanje za maturu, laganje roditelja, iskrenost s prijateljima, i grozničavu upotrebu mešavine svih tih veština kad je reč o devojkama. Kako je do juče stvarno i činio sve navedeno, samo u malo izmenjenom obliku, tj. dangubio po sedeljkama, putovao na seminare, pisao doktorsku tezu iz filozofije medicine, lagao ženu, bio iskren u odnosu s kćerkom i upotrebljavao sve veštine koje je znao kad je reč o raznim ženama s kojima je imao manje ili više realizovane seksualne odnose, sad mu je samo preostalo da vidi šta je to što on želi da bude, kad poraste.
Galetova ljubav prema filmu, imala je koren u ljubavi njegove majke prema književnosti. I, ako i nije mogao tek tako da počne režira, mogao je da piše. Umesto da očajavajući pije i trčkara za suknjama. Efekat je bio slično utešan, slično opojan, slično ohrabrujući i slično je stvarao zavisničku naviku. A nije bio društveno neprihvatljiv. Tako je Gale napisao najpre zbirku priča, a zatim i dva romana. Nije postao zvezda, jer literarne zvezde XXI veka nisu oni koji znaju da pišu, već oni koji znaju nešto drugo. No, nije ostao ni neprimećen, kao što to ostaju oni koji ne znaju ni da pišu, ni nešto drugo. Postao je solidan pisac za kojeg su znali svi koji su trebali da znaju. I onda je film ka kojem nije krenuo, došao do njega: prvo mu se javio jedan reditelj koji je pročitao Galetove knjige, zatim drugi, pa i treći iz susedne zemlje. Niko, doduše, nije snimio film po njegovim delima, ali je Gale počeo da radi kao script doctor. Umro je od smeha kad ga je jedan od rediteljaprvi put nazvao tim imenom. Doktor koji više ne spasava ljudske živote, ali koji, ipak, nešto leči- leči tuđe scenarije. Bio je načitan i nagledan, poprilično širokog obrazovanja i žive imaginacije, imao je žicu za priču, za neobične zaplete, za efektne poente. I život se vratio u svoj kolosek. Ili, bolje rečeno, život je pronašao novi kolosek da se kako-tako kotrlja dalje.
188