да што уверљивије сачува тај драгоцени тренутак. Лето је, топло је, подневно доба дана, на ливади скоро да нема никог осим мале балерине којој је простор стана постао недовољан за кореографије, и њеног стрпљивог оца, пуног разумевања и љубави. Та девојчица си и данас ти, иако мислиш да је време одрастања давно прошло.
Кућна камера се носила свуда и пратила је сваки догађај, сваки излет, свако путовање, па и драгоцене тренутке које је вредело забележити у времену, као што су тренуци писања првих слова, учења, поласка у први разред, глупирања, дружења и доколичарења. Отац би снимао, желећи да забележи сваки трентуак одрастања своје кћери и лепе тренутке у којима се дружило са пријатељима, опуштало, и ишло на летовања и зимовања. Филмови су се слали на развијање у Немачку, у КОДАК у Штутгарту, јер, другачије није могло, и отуда су стизали намотани на мале црне колутове и упаковани у жуте препознатљиве коверте. Чудесни тренутак пројекције окупљао је све чланове породице, а понекад и комшилук, претходило му је ширење великог белог платна преко јединог слободног зида у кући, с обзиром на то да су сви остали били прекривени полицама за књиге. А онда бисте сви, без даха, са нестрпљењем ишчекивали да уз тихо зујање које је испуњавало собу угледате на зиду нешто што сте можда и заборавили, време изгубљено, време непролазно, време загледаности у другог( због којег се камера и носила са собом), тако другачије од данашњег времена загледаности у самог себе, време свевишњег аутизама селфија и селфирања. И свеопштег фолирања.
ФОТОАПАРАТ,, ИДИОТ“
Шетају се између слика, у музејима широм света, крадљивци властитих душа. Једно индијанско веровање тврди да фотографија краде душу. Данас би се могло рећи да је селфи-фотографија односи право у тамне просторе, где влада само Мрачна комора. Одатле, повратка нема, осуђена је на вечно гледање у себе саму, и ни у шта друго.
Шетају се између слика и експоната, млади и стари, и шкљоцају, бесомучно шкљоцају, као да су на неким инстант фотоапарат-дрогама, фотографишу оно што виде, а пре свега сами себе са виђеним. Ево једне даме, у недавно отвореном Музеју савремене уметности нашег
15