BKG № 33 BKG 33 | Page 13

Инстанграму, тако да што више људи, што пре види да су срећни и лепи. А бити срећан и леп и убедити друге у то – то је данас најважније. Тренутак интиме и уживања дели се на стотине и хиљаде очију које изражавају своје допадање, а истовремено и, парадоксално, игноришу га, јер у сваком расутом обиљу које ти се податно намеће погледу, највише има самог погледа који види сопствене очи из којих је потекао. Прва разгледница на свету, како тврде картофили, штампана је 1871. године у редакцији чувеног сатиричног часописа ,,Змај“ у Бечу: њу је геодетски официр, Петар Манојловић, послао у Сомбор свом стрицу, адвокату Димитрију Манојловићу. Последња разгледница биће она коју ћемо послати сами себи, не отпутовавши нигде, из простора властите собе, и на којој ћемо написати оно што је и био смисао читавог тог дугог, јединственог, непоновљивог путовања које се звало живот. На њеној полеђини биће сви разлози за срећу, видљиву само оним очима која нас воле. НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ На њима је непрестано вејао снег, онај прави, за који и данас кажемо да је ,,као са разгледница и честитки“. Предео је био тако мекан, да би се на његовим облим, плавичастобелим брежуљцима могло заспати. Саонице са децом вукли су осмехнути јелени, кућице су биле као из Ивициног и Марициног сна. Звончићи су се чули одасвуд, песма анђела такође, па и онима који у њу нису веровали. Насмејане мајке и очеви седели су за столом у кухињи, заљубљено гледајући једно у друго, кућни љубимци су се грејали крај ватре. Деда Мраз је увек стизао на време, деца за столом су била питома и гледала су с благим осмехом на уснама у ватру у камину и у родитеље. Као да су их цртали Јеховини сведоци. Ничег од тог сна није било у стварности. Снег је штипао за образе, градски оци би се увек прекасно сетили да је улице потребно посути сољу, јер зима би нас увек изненадила, кад год да је стигла, тако да су се возила једва кретала, у граду је владао колапс, а комшија пред зградом је дуго ископавао свог снегом затрпаног стојадина замахујући лопатом као да копа злато и притом псовао бога оца, партију и државу. 13