BKG № 33 BKG 33 | Page 12

Ана Ристовић КЊИГА НЕСТАЈАЊА
Некада је путовање било интиман догађај чију си садржину делио само са блиским пријатељима и члановима породице . Разгледнице , које су се увек завршавале са ,, Поздрав из ...“ или ,, Пуно пољубаца од ...“ слале су се из малих , локалних пошта удаљених градова само онима на које се заиста на путовању мислило . Било је то оно време и када се у пошту свраћало не само због слања разгледнице , већ и да би се , из кабине , обавио нужни телефонски позив – мајци , оцу , жени , мужу , деци , и јавило им се да је ,, све у реду “ и да нас време добро служи . Телефони су били на новчиће , руке су биле без мобилних телефона , очи су биле без друштвених мрежа . Разгледнице су обично стизале са закашњењем , понекад би освањивале у сандучићима већ дуго након што бисте се вратили са пута и већ испричали својима како је било и шта сте све видели и доживели . Међутим , кад год би стизале , стизале су у прави час : носиле су са собом , на својој полеђини , кроз ваш рукопис , незаменљиви траг вашег расположења , вашег тренутка , стања ваше душе , и то је могао прочитати и разабрати само онај ко вас добро познаје . Биле су драгоцене и вама самима , јер сте дуго након путовања , гледајући тих неколико сићушних фотографија на њима , могли да путујете изнова мислима кроз места која сте осетили . А и када нисте могли заиста да путујете , биле су спасноносно средство за телепортовање у неку паралелну стварност . Сећам се , како сам , као девојка , једног лета током којег нисам путовала нигде на море , плочице изнад своје каде коју сам претходно напунила водом и сапуницом , облепила разгледницама које сам добијала годинама , са разних летовања . И било ми је лепо . Био је леп тај тренутни живот на разгледници .
Нису нестале разгледнице . И даље постоје , у сваком граду , и даље има људи који их шаљу , мада ређе . У свакој пошти у приморском градићу током лета , или планинском током зиме , више је туриста у реду који траже повољан мобилни или интернет пакет који ће користити током одмора , него оних који их шаљу . Јер сада , када отпутују негде , истог тренутка имају потребу да документују тренутак своје среће и свог уживања у прелепом крајолику и да га поделе на Фејсбуку или
12