Grad je nastajao od tuge i bola. Zidanje se odvijalo uz kuluk i odricanje. Teško kamenje dovoženo je iz kamenoloma kraj Rama, volovskim kolima i čamcima do Smedereva. Tu se klesalo kamenje i pravio malter mešan sa jajima da bi se obezbedila bolja vezivnost i trajnost. Seljaci su ostajali gladni, a Jerina posta prokleta...
Uprkos svim stradanjima u ratovima, smederevska tvrđava ostala je najbolje sačuvana ravničarska tvrđava. Još i danas stoje uzidani natpisi despota Đurđa na donžon kuli: „ Hristu Bogu blagosloveni despot Đurađ, gospodar Srbije i Pomorja zetskog, po volji njegovoj sagradi ovaj grad u leto 6938. Iznad teksta je krst, natpis „ Car slave“ i znak „ Isus Hristos pobeđuje“, zbog čega je ova kula u narodu poznata kao „ Krstata kula“ i kula „ Krstača“.
Godina 6938-ma od nastanka sveta ili 1453. godina posle Hrista. Hilljade i hiljade godina, šta je nekih 60 – 70 godina ljudskog života prema ovome? Od toga polovinu života čovek provede u neznanju i nemoći, dečijoj ili staračkoj. Koliko je generacija i života proteklo u tih 6938 godina i posle toga? Koliko generacija... i sve se to spiska na neke glupe ratove, ubijanja, rušenje.
Polako bih sišao niz stepenice i prošavši kroz jato uzemirenih šišmiša koji su kretali u noćni lov, izašao iz tvrđave.
Posle toga svratio bih do „ Solunca“, kafane preko puta tvrđave, oprezno prelazeći šine i pazeći da se u daljini ne pojave dva užarena oka lokomotive ili roj varnica koje bi izletele sa dimom, kao znak da se približava voz. A onda sam sa društvom uživao u pivu, vinu ili rakiji. Nije mi bilo bitno šta pijem, sve dok me je opuštalo. Kafanski vazduh je bio pun duvanskog dima koji je štipao za oči. I bio je to dobar izgovor za suze u očima. Duvanski dim, a ne tamo neko sećanje na nekog ko me je povredio ćutanjem a ne rečima. Od nje više nikakvog glasa, ni pisma...
Skrivena duvanskim dimom naviru sećanja na leta u Beogradu. Na večernje letnje šetnje Topčiderskom šumom. I na svice u grmlju, i njihovo uzletanje ka nebu kada ih uznemirimo, kada se pomešaju sa zvezdama. Nebo tad postane prepuno svitaca...
Nekako mi je rat pomagao da je zaboravim, i da ljudi mene zaborave. Kada imaš probleme da sačuvaš živu glavu onda svi ostali
Argus Books Online Magazine # 17 76