strogim primedbama domaćina da ne gaze po travi. To je bila moja prva i poslednja poseta Dedinju. Prenoćio sam u stanici i ujutro potpisao nekakve papire, posle čega su me odveli u bolnicu. Naknadno sam obavešten da sam između ostalog potpisao i priznanje kako sam provalio u Ljikinu gajbu. Niko izuzev mene nije pozvan na odgovornost zbog onoga što se desilo. Deca velikih zverova. Nedodirljiva.
U bolnici sam proveo dva meseca i baš lepo dobio na težini. Hrana je bila mnogo bolja od onoga što sam nalazio po kontejnerima. Kad su me otpustili dobio sam i nekakvu fensi odeću. Nove novcate farmerice, letnja košulja, tanana kožna jakna, adidas patike... Pravo bogatstvo u malom. Nisam se naročito smarao mozganjem kako je sve to najednom postalo moje, nego sam lepo sračunao koliko kinte mogu dobiti za sve te fine krpice. Dok sam se tako gubio u mislima, gotovo i nisam primetio da me kraj samog ulaza čeka osoba koju sam najmanje želeo da vidim ikada više u jebenom životu.
– Ćao pičkice, jesi li bolje? – bio je to itekako poznati promukli glas. Podigoh pogled i stomak mi se istog trena skupio u gužvicu sira. Ljiki! Zastadoh pokušavajući da obuzdam drhtavicu, a onda proleteh pokraj nje i stadoh da jurim niz ulicu. Ništa nisam video, sudarao sam se sa prolaznicima i trčao, trčao, trčao. Preprečila mi je put svojim mercedesom na prvom sledećem pešačkom prelazu.
– Prestani da se glupiraš. Šta misliš ko je platio tvoje lečenje, ko je namirio neplaćene račune tvojih roditelja i ko ti je poklonio tu odeću na tebi? – nije me zanimalo. Stadoh da se odmičem od nje koračajući natraške, znajući jedino kako ne mogu podneti pomisao na to da me ta cura ikada više bije. Nasmešila se, gotovo prijatno.
– Hej, loše smo počeli naše poznanstvo. Slušaj, sviđaš mi se. Upadaj, vodim te na piće – reče Ljiki mekano i ja zastadoh. Možda bih i mogao nešto da popijem. Odavno nisam imao prilike za to.
Odvezli smo se na Kalemegdan gde je u toku bio nekakav vašar. Mnogo piva, mnogo ljudi, mnogo muzike. Počeo sam sa točenim pivom, Ljiki je gutala koka-kolu. Prešao sam na rakiju, ona nije prestajala s limunadom. Najzad sam bio omamljen, a Ljiki nasmešena.
Argus Books Online Magazine # 17 148