Soba je gledala na dvorište, prozor je bio otvoren a vetar je donosio miris bagrema i cvrkut ptica. Prijatna atmosfera, kao da nisam u gradu, uostalom to je bio i glavni razlog zašto sam odabrao ovaj pansion.
Ostavio sam torbu kraj pisaćeg stola i zavirio kroz prozor. Iznad krošnji drveća uzdizao se zvonik katedrale svetog Pavla. To me podseti na prethodnog stanara. Gazdarica se sigurno ovde mogla raspitati za njega. Da li je bio župnik u ovoj katerdarli ili nekoj drugoj? Jednostavno nisam mogao da verujem da bi neko imao potrebe da se lažno predstavi kao sveštenik samo da bi izbegao plaćenje stanarine. Ako je samo to u pitanju, a ne nešto više...
Otvorio sam vrata garderobera i izvadih stvari iz torbe da ih poslažem na police i začudih se kada videh da tu ima još nešto od prethodnog stanara. Njegova kapa sa tri trouglasta vrha, naglavak i naplećnjak, deo odeće za služenje mise. Premestio sam njegove stvari na donju policu i poslagah svoje majice i dukserice.
Sledeće što je trebalo odložiti bile su moje knjige i beležnice. Fijoka pisaćeg stola, postavljenog kraj prozora je bila idealno mesto za to. Povukao sam je i zavukao ruku u nju do kraja da proverim da li je slobodna. I sasvim u dubini prsti mi napipaše nešto nalik maloj beležnici u tvrdim koricama.
A kada izvukoh tu stvar uverih se da je zaista u pitanju beležnica, vrlo stara izlizanih korica i ovijena delimično pocepanim platnom. Nikada nisam video nešto tako – drevno. Osećao sam se kao arheolog koji je iskopao novčić sa likom Hadrijana ili već nekog od tih rimskih imperatora. Otvorio sam beležnicu, oprezno, kao da se plašim da se ne raspadne ili iz nje iskoči neko uspavano zlo...
Iznenadih se osmotrivši požutele stranice. Neko je po ovim drevnim listovima pisao hemijskom olovkom. Delovalo bi to kao skrnavljenje papira da rukopis nije bio tako čitak, skoro kaligrafski, starinski, onako kako pišu ljudi koji su navikli ruku da gotovo crtaju svako slovo...
Još čudnije beše to, kada po datumu na vrhu prve stranice videh da je to neka vrsta dnevnika a da je prvi datum bio 28 jun 1789 – te godine. Ispisan hemijskom olovkom, pre više od dvesta godina.
Ovo je zahtevalo više pažnje i vremena nego što sam ga trenutno imao. Morao sam da donesem još neke stvari u novi stan. Za svaki
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 8