Tihomir Jovanović – Tika
PISTORIUSOV MANUSKRIPT
„ Plaća se unapred“, reče mi gazdarica. Krupna žena, širokih bokova, rekao bih ne od rađanja već od previše sedenja i jela. Iz brade su joj štrčale dve jake dlake. Pomislih da je mogla da ih odseče pre dolaska novog stanara, čisto radi utiska.
„ Nemate poverenja u mene gospođo?“, upitah je uz kiseli osmeh. Svakako da bih više voleo da platim na kraju meseca, pošto se sredim i kupim sve potrepštine za nastavak studija.
„ Opekla sam se prošli put“, govorila je još uvek povišenim tonom, kao da se ljutnja na prethodnog stanara usmerila ka meni – budućem. „ A delovao je tako fino, sredovečni muškarac i uz to još i sveštenik... ko bi rekao.“
„ Nije vam platio?“, upitah zainteresovan ovom činjenicom, zanimanjem mog prethodnika.
„ Nije! Jednostavno je nestao ne plativši. A mislila sam da je fin gospodin, da je pošten, zar ne, takvi bi trebali sveštenici biti. Nama propovedaju jedno a sami se drugačije ponašaju. Đubre jedno popovsko...!“
„ Nemojte tako gospođo,“ pokušah da odbranim mog prethodnika u stanu. „ Možda mu se nešto dogodilo, neka nesreća...“
„ Ma desiće mu se nesreća samo da ga sretnem.“ Gazdarica se malo izduvala, utišala, kao da je rečenim već izvršila osvetu nad njim.
Nevoljno sam zavukao ruku u džep i izvadio traženu svotu novca za mesec dana – unapred. Njeno iskusno oko je ocenilo da je suma tačna, tako da strpa novac u džep ne prebrojavši ga
Konačno je pomakla svoje glomazno telo u stranu i oslobodila mi put ka stepeništu, ka spratnom delu kuće gde su se nalazile meni dodeljena prostorije i kretoh naviše, škripavim stepenicama od debelih dasaka.
ARGUS BOOKS ONLINE MAGAZINE # 16 7